Najčešće postavljano pitanje o medu i prvo koje uvek izlazi na internetu prilikom kucanja reči med je „Kako da prepoznate pravi med?“, a potom ogroman broj pretpostavki i ogleda koji mi ponekad deluju i jako zanimljivo, a ponekad i smešno, ali kada bih imala vremena da se njima bavim i potom odredim preferirane korake u pronalaženju tog „pravog“, možda bih ga pronašla, a možda opet i ne bih.
Postoji takođe i veliki broj tekstova i blogova ozbiljnih domaćih proizvođača prirodnog meda na kojima se može dosta naučiti, ali hajde da sumiramo osnovna znanja koja su nam potrebna na jednom mestu, jasno i što kraće, a da to bude najbolji osnov ljudima koji nemaju mnogo vremena i pretenzije da se naučno bave istraživanjem meda, već samo žele da jedu prirodan, zdrav, čist i siguran med - PRAVI MED!
Prema Pravilniku o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda: „Med je prirodna, slatka supstanca koju proizvode medonosne pčele (Apis mellifera) preradom nektara biljaka, ili iz sokova sa živih delova biljaka, ili sakupljanjem ekskreta insekata koji se hrane sišući sokove sa živih delova biljaka, koje pčele sakupljaju, prerađuju i dodaju sopstvene specifične supstance, dehidriraju i odlažu u ćelije saća do sazrevanja.“
Pored prirodnog čistog meda, postoji i proizvod meda sa dodacima (min 60% sadržaja meda), i preparati na bazi meda i drugih proizvoda pčela kao što su polen, propolis, mleč.
Med se sastoji od različitih šećera, pretežno fruktoze i glukoze i drugih supstanci kao što su organske kiseline, enzimi i čvrste čestice koje dospevaju u med za vreme njegovog nastajanja. Med može da bude tečne ili viskozne konzistencije, delimično ili potpuno kristalisan, a boja meda može da varira od svetložute do tamnobraon. Miris i ukus meda variraju u zavisnosti od vrste biljaka od kojih potiče.
Na našem podneblju najčešći su: cvetni, livadski, šumski, bagremov, lipov, suncokretov, lucerka.
Jednocvetni med (Bagremov, Lipov, Lavandin, Suncokretov...) dobija se od nektara cvetova medonosnih biljaka određene vrste po kojoj se zovu, imaju miris, boju i ukus svojstvene toj biljci, a u nerastvorljivom delu mora imati min propisanih % procentnih udela polenovih zrna. Na primer: Bagremov med min 20%, Lipov med 25% (10% uz karakteristična senzorska svojstva meda za određenu vrstu biljaka (miris, ukus, boja). Ukoliko želite pogledati za sve ostale vrste meda: (Pravilnik o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela).
Višecvetni med proizvode medonosne pčele od nektara cvetova različitih vrsta medonosnih biljaka (cvetni, livadski, šumski).
Medljikovac pčele proizvode sakupljanjem ekskreta insekata (Hemiptera - grupa obuhvata od 50 do 80.000 vrsta insekata), koji se hrane sokovima sa živih delova biljaka ili sekreta sa živih delova biljaka.
Pekarski med je izmenjenog kvaliteta, treba se isključivo koristiti u industriji ili kao sastojak druge prerađene hrane, a može da ima nesvojstven ukus ili miris koji je rezultat procesa vrenja ili pregrejavanja.
Jasno nam je da se za očuvanje zdravlja i redovnu humanu kućnu upotrebu u sirovom stanju koriste jednocvetni i višecvetni, a ne pekarski med.
Drugi proizvodi pčela:
Polen pčele sakupljaju sa cvetova biljaka, oblikuju u grudvice i dodaju mu sopstvene specifične supstance. Polen može biti sakupljen pomoću hvatača (hvatani) ili vađenjem iz pčelinjeg saća (perga), osušen (min 92% suve materije) ili neosušen (min 60% suve matrije).
Propolis je mešavina prirodnog pčelinjeg voska i smolastih materija koje pčele sakupljaju sa drvenastih biljaka.
Matični mleč je proizvod podždrelnih žlezda mladih pčela, guste konzistencije, mlečno bele boje karakterističnog ukusa i mirisa koji se vadi u periodu od 68 do 72 sata posle presađivanja larvi (uz obavezno uklanjanje larvi iz oduzetog mleča).
I propolis i matični mleč moraju zadovoljiti određene propisane parametre (Pravilnik o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela).
Ispitivanje kvaliteta meda vrši se u skladu sa posebnim propisom kojim se utvrđuju metode za kontrolu meda i drugih proizvoda pčela kao i primenom validovanih i internacionalno priznatih metoda.
Kako se potrošač ne bi doveo u zabludu i kako bi bio siguran da dobija proizvod željenog kvaliteta, PRAVI MED mora imati adekvatan sertifikat kao nalaz o kvalitetu i sadržaju hranljivih supstanci.
Sertifikat o kvalitetu
Lipovog meda Sertifikat o kvalitetu
Bagremovog meda
Mi sad možemo potrošiti još mnogo redova, ali samo zarad zdravog smeha primenjujući razne oglede kao na primer:
1. najčešće spominjani ogled jeste protrljati med među prstima-ako je lepljiv to nije pravi med. Ovo zaista deluje toliko smešno da je simpatično, ali je apsolutno netačno!
Svaki pčelar koji je cedio med zna da med mora biti lepljiv jer sadrži fruktozu i glukozu, čim sadrži bilo koju vrstu šećera, koža ga može delom upiti, ali ne u potpunosti.
2. ogled je da je šibica umočena u pravi med zapaljiva, a u falsifikat nezapaljiva jer sadrži visok sadržaj vode. Sadržaj vode zavisi od prirodnih uslova-kišne ili sušne godine i nije garant falsifikata niti prirodnosti.
Ima smisla u delu povezivanja sa dodacima različitih šećernih sirupa kako bi se kod mnogih preprodavaca dobilo na količini.
I kad smo već kod sirupa i šećera, još jedna od najčešćih zabluda je, ako je med kristalizovan, znači da mu je dodat sirup.
Čestice polena se upravo vezuju za sitne kristale glukoze i fruktoze u medu i na taj način upravo kristalizovani med jeste pravi med,
samo što je prošao određeni interval od njegovog ceđenja do našeg konzumiranja. Med je proizvod neograničenog roka trajanja i stoga je ovo dodatni razlog manje za brigu o kristalizaciji.
A zar ne mislimo da je malo rizično vršiti oglede sa paljenjem ili u kupovinu nositi šibicu kako bi se ogled izveo?
Smejaćete se, ima i još, kao na primer:
3. promešajte med sa žumancetom. Ako je med čist, kada izmešate žumance, izgledaće kao da je skuvano, hmmm…
4. Ili stavite u mikrotalasnu dve do tri kašičice meda, zagrejte na visokoj temperaturi. Prirodni med će se karamelizovati i neće postati penast dok će lažni med teško karamelizuje i biće prepun mehurića.
Shvatamo šta sve moramo imati od dodatnog oruđa za ispitivanje (poneti jaje u kupovinu, šoljicu, kašikicu, doneti kući pa probati u mikrotalasnoj),
možda banalizujem, ali zar nam je zaista sve to potrebno kada to može zameniti samo jedan adekvatan sertifikat sa nalazima sadržaja hranljivih materija i sastava meda od nadležne ustanove za ispitivanje.
I da zaključimo:
Sve se na kraju može svesti na 4 osnova elementa:
1. Upoznajte svog proizvođača meda, razvijajte sa njim dugoročno dobar odnos (on će voditi računa ukoliko i sam učestvuje u proizvodnji meda, ukoliko je zainteresovao i porodicu za negovanje te proizvodne delatnosti).
Pčelar je proizvođač, a ne trgovac ili preprodavac meda koji meša različite vrste meda i time dobija na većoj količini prodavajući pod graničnom 1.klasom manje i više kvalitetne medove.
On ne dodaje veštačke sirupe jer i sam ne želi da njegova i tuđa deca koriste takav med u zabludi da tako čuvaju zdravlje i imunitet.
Bavljenje pčelarstvom je aktivnost koja zahteva mnogo pažnje, emocija i posvećenog vremena. Pravi pčelar, stoga, nije čovek koji misli samo o profitu, pravi pčelar je, pre svega, čovek sa emocijama.
2. Nedovoljno je pažljivo pročitati tekst na etiketi, med mora imati adekvatan nalaz nadležne ustanove o sadržaju hranljivih sastojaka - sertifikat kvaliteta.
3. Cena po kojoj kupujete kod meda koji je ispitan i visokokvalitetan biće nešto viša od regularne cene u maloprodajnim lancima (pogotovu pod njihovim brendovima) jer je potrebno uložiti više truda i vremena, a dobija se manja količina, ali zato visokokvalitetnog meda, kvalitet na uštrb kvantiteta, takođe, svako ispitivanje proizvoda dodatno košta proizvođača.
4. Opciono - nagrade i priznanja od renomiranih ocenjivača meda.
Uživajte u našoj priči, mi smo izabrali teži, ali dugoročan put…
